JEDINSTVENI BIRAČKI SPISAK

 

Šta je Jedinstveni birački spisak?

Jedinstveni birački spisak (JBS) je javna isprava u kojoj se vodi jedinstvena evidencija svih državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo. Upis u JBS je uslov za ostvarivanje biračkog prava. Birač može biti samo jednom upisan u JBS.

U JBS upisuju se lica koja imaju biračko pravo, a nakon donošenja odluke o raspisivanju izbora i maloletna lica koja biračko pravo stiču najkasnije na dan izbora. Birača koji nije upisan u birački spisak upisuje opštinska, odnosno gradska uprava do zaključenja spiska, a od zaključenja pa sve do 72 časa pre dana izbora Ministarstvo nadležno za poslove uprave.

 

Ko ima pravo da bude upisan u Jedinstveni birački spisak?

U Jedinstveni birački spisak mogu biti upisani punoletni i poslovno sposobni državljani Republike Srbije, tj. lica koja imaju biračko pravo prema mestu prebivališta, odnosno mestu boravišta za interno raseljena lica. Posle raspisivanja izbora upisuju se i maloletna lica koja biračko pravo stiču najkasnije na dan izbora.

Pravo glasa ima svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije. Birač ima pravo da bira (aktivno biračko pravo) i da bude biran (pasivno biračko pravo). Na lokalnim izborima aktivno i pasivno biračko pravo ima punoletni državljanin koji nije lišen poslovne sposobnosti i koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj ostvaruje izborno pravo.

 

Kako mogu da proverim da li sam upisan u Jedinstveni birački spisak?

Provera upisa u Jedinstveni birački spisak može biti sprovedena na tri načina: 

  1. elektronski preko portala Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu - https://upit.birackispisak.gov.rs/
  2. lično u opštinskoj/gradskoj upravi po mestu prebivališta, uz ličnu kartu radi identifikacije; 
  3. preko portala eUprava: https://euprava.gov.rs/biracko-mesto

Koji organi su nadležni za vođenje i ažuriranje Jedinstvenog biračkog spiska?

Za vođenje Jedinstvenog biračkog spiska (JBS) nadležno je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Deo spiska za područje jedne lokalne samouprave ažurira opštinska, odnosno gradska uprava kao povereni posao što obuhvata upis, brisanje, izmene, dopune i ispravke (po službenoj dužnosti ili na zahtev građana).

Nakon zaključenja biračkog spiska: od zaključenja (15 dana pre dana izbora) pa sve do 72 časa pre dana izbora, promene u spisku vrši samo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

 

Koje podatke mogu da proverim u Jedinstvenom biračkom spisku?

Na portalu eUprave https://euprava.gov.rs/jedinstvenibirackispisak moguće je proveriti i podneti zahtev za promenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku. Podaci koje možete da proverite i podnesete zahteve za izmenu su sledeći:

  1. Lični podaci: JMBG; ime i prezime; ime jednog od roditelja; ime, prezime i ime jednog od roditelja na jeziku nacionalne manjine; datum rođenja; mesto rođenja
  1. Podaci o prebivalištu: opština; naseljeno mesto; ulica; kućni broj; dodatak kućnog broja (slovo); broj ulaza; broj sprata; broj stana
  1. Podaci o boravištu (za interno raseljena lica): opština; naseljeno mesto; ulica; kućni broj; dodatak kućnog broja (slovo); broj ulaza; broj sprata; broj stana

Na internet sajtu https://upit.birackispisak.gov.rs/, unošenjem JMBG i broja lične karte može da se proveri prezime, ime roditelja i ime birača, kao i biračko mesto na predsedničkim/parlamentarnim izborima odnosno biračko mesto na lokalnim/pokrajinskim izborima.

 

Šta da radim ako moji podaci u Jedinstvenom biračkom spisku nisu tačni?

Možete podneti zahtev za promenu (izmenu ili ispravku) opštinskoj/gradskoj upravi po mestu prebivališta ili elektronski preko portala eUprava. Svaka promena mora da se zasniva na podacima iz matičnih knjiga, drugih službenih evidencija i javnih isprava (izvod iz matične knjige, lična karta, uverenje o državljanstvu i sl.). O zahtevu se odlučuje u roku od 24 časa od prijema.

Zahtev se može podneti do zaključenja biračkog spiska, a on se zaključuje rešenjem Ministarstva 15 dana pre dana izbora. I nakon zaključenja, najkasnije do 72 časa pre dana izbora, upis i promene može izvršiti Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. O svakoj promeni u biračkom spisku donosi se rešenje. Na rešenje uprave može se uložiti žalba Ministarstvu u roku od 24 časa od prijema rešenja, a protiv rešenja Ministarstva može se podneti tužba Upravnom sudu, takođe u roku od 24 časa.

 

PREBIVALIŠTE I BORAVIŠTE

Koja je razlika između prebivališta i boravišta?

Prema važećim propisima u Republici Srbiji „prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio”.

Dakle, prebivalište je mesto gde građanin stalno i stvarno živi — gde mu je „centar života“, posao, porodica, stan ili kuća u kojima stvarno stanuje.

Sa druge strane, često se dešava da građanin zbog školovanja, zaposlenja, zdravstvenih i drugih ličnih ili porodičnih razloga mora da boravi – živi van svog prebivališta. Ako je period življenja van prebivališta iz tih razloga duži od 90 dana, onda govorimo o boravištu.

Prema tome, suštinska razlika između prebivališta i boravišta je u „nameri stalnog življenja” – kod prebivališta ta namera postoji, dok je kod boravišta namera da se na tom mestu privremeno živi, dok traju okolnosti zbog kojih se građanin nalazi van prebivališta.

 

Kada sam dužan/na da prijavim promenu prebivališta?

Građanin je dužan da policijskoj upravi/stanici prijavi svoje prebivalište u roku od osam dana od dana nastanjenja na adresi na kojoj prijavljuje prebivalište.

Prijava prebivališta za maloletno lice podnosi se u roku od tri meseca od njegovog rođenja, odnosno osam dana od dana nastanjenja na adresi na kojoj prijavljuje prebivalište.

Prijava prebivališta za lice bez poslovne sposobnosti podnosi se u roku od osam dana od dana nastanjenja na adresi na kojoj se prijavljuje prebivalište.

Prema tome, opšti rok za prijavljivanje prebivališta je 8 dana od dana nastanjenja na adresi prebivališta.

 

Kako se prijavljuje novo prebivalište?

Najlakši i najbrži način za prijavu prebivališta je lični odlazak u nadležnu policijsku stanicu (po novoj adresi) i podnošenje prijave.

Ako je građanin stariji od 16 godina, sa sobom nosi važeću ličnu kartu i dokaz da ima pravo da stanuje ili koristi stan/kuću na toj adresi (npr. list nepokretnosti, ugovor o prodaji, ugovor o zakupu i slično).

Za dete mlađe od 16 godina prijavu podnose roditelji, odnosno staratelji, uz prilaganje izvoda iz matične knjige rođenih.

Prijava se može podneti i elektronski i smatra se urednom ako je podneta sa ličnom kartom koja poseduje kvalifikovani elektronski sertifikat za digitalno potpisivanje. Dakle, validan je samo digitalni sertifikat koji je izdao MUP Republike Srbije.

 

Kako se odjavljuje prebivalište?

Postoje dve vrste odjave prebivališta:

Prva se odnosi na situaciju u kojoj se prijavljuje novo prebivalište na teritoriji Republike Srbije i tada prijava prebivališta na novoj adresi stanovanja ujedno znači i odjavu prethodnog prebivališta – odjava se vrši automatski u sistemu i građanin nema nikakvu obavezu u tom smislu.

Druga vrsta odjave prebivališta se vrši ako se građanin iseljava iz Republike Srbije u inostranstvo, dakle kada odlazi iz Republike Srbije u inostranstvo sa namerom da tamo trajno boravi i živi.

 

Da li moram da prijavim privremeni boravak u drugom mestu?

Ako u nekom mestu boravi duže od 90 dana van svog prebivališta, građanin je dužan da prijavi boravište u tom mestu, u roku od 8 dana od dolaska. Ta prijava vremenski važi onoliko koliko se navede, a najviše 2 godine, posle čega mora ponovo da se obnovi, ako za tim i dalje ima potrebe.

Ako se van prebivališta privremeno boravi kraće od 90 dana, onda ne postoji obaveza prijave takve činjenice (boravka).

 

Šta ako živim na adresi na kojoj nisam prijavljen/a i koje su posledice neprijavljivanja promene adrese?

Takvo postupanje je protivno propisima i može prouzrokovati veći broj problema.

Pre svega, građanin postaje „nedostupan” državnim organima koji vode postupak u kome je on stranka. To znači da mu se neće pravilno dostavljati odluke i drugi akti u postupku, što može imati za posledicu nemogućnost ostvarenja ili gubitak pojedinih prava.

Takođe, može mu se „pasivizirati” adresa važećeg prebivališta (na kome zaista ne živi) – što za njega stvara nove obaveze.

Sa druge strane, građanin može trpeti štetne posledice preduzimanja pojedinih radnji nadležnih državnih organa prema licima koja su prijavljena na toj adresi, a neće moći da se pravno valjano zaštiti od toga (na primer, u slučaju popisa u postupku izvršenja).

Na kraju, ali ne i najmanje bitno, takvo postupanje predstavlja prekršaj iz čl. 27 st. 1 tač. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, za koji se građaninu može izreći novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara.

 

Gde mogu proveriti koliko je lica prijavljeno na mojoj adresi?

Ne postoji javno dostupan servis koji pruža ovu informaciju.

Građanin se može obratiti pismenim zahtevom policijskoj upravi/stanici po mestu prebivališta i zatražiti podatak o svim licima koja su prijavljena na njegovoj adresi.

 

Kako odjaviti (pasivizirati) lice sa svoje adrese?

Propisi u Republici Srbiji ne poznaju institut odjave nekog lica sa adrese, na zahtev vlasnika kuće (stana) ili nadležnog državnog organa.

U slučaju da je na adresi prebivališta ili boravišta građanina prijavljeno i lice koje tu ne živi, građanin (po pravilu vlasnik nepokretnosti) može podneti pismeni zahtev policijskoj upravi/stanici da izvrši proveru činjenice stalnog stanovanja, odnosno privremenog boravka na toj adresi. Ako utvrdi da prijavljeno lice ne stanuje na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište, odnosno boravište ili ako utvrdi da je prilikom prijave prebivališta, odnosno boravišta dao neistinite podatke, nadležni organ donosi rešenje kojim mu „pasivizira adresu” prebivališta, odnosno boravišta.

Dakle, pasivizacija adrese ima, suštinski, isto dejstvo kao i odjava prebivališta, jer za državne organe, kao i imaoce javnih ovlašćenja u Republici Srbiji, to znači da lice nema uredno i zakonito prebivalište.

 

 

JEDINSTVENI BIRAČKI SPISAK / KOMISIJA ZA REVIZIJU, VERIFIKACIJU I KONTROLU TAČNOSTI I AŽURIRANjA JEDINSTVENOG BIRAČKOG SPISKA

Šta je Komisija za reviziju JBS?

Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja Jedinstvenog biračkog spiska, kako glasi njen pun naziv, je samostalno i nezavisno telo čiji je zadatak da proveri kvalitet, tačnost i ažurnost Jedinstvenog biračkog spiska.

Revizija biračkog spiska podrazumeva analizu i ocenu toga koliko je birački spisak tačan, pouzdan i efikasno vođen, kao i da li postoje nedostaci koje je potrebno otkloniti.

Komisija je osnovana početkom 2026. godine nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Čini je 10 članova i zamenika članova imenovanih od strane Narodne skupštine na mandat od pet godina: pet članova i zamenika predložile su poslaničke grupe parlamentarne većine, tri člana i zamenika člana predložile su opozicione poslaničke grupe, a dva člana i zamenika člana predložila su udruženja građana.

 

Koje su nadležnosti Komisije?

Komisija ima nadležnost da sprovodi reviziju Jedinstvenog biračkog spiska, odnosno da proverava tačnost, ažurnost i pouzdanost podataka koji se u njemu vode.

U tom cilju, Komisija analizira podatke iz biračkog spiska, kao i podatke iz drugih službenih evidencija koje su važne za vođenje biračkog spiska, kao što su matične knjige, evidencije prebivališta i boravišta građana i druge povezane evidencije.

Komisija takođe analizira na koji način se vrše promene u biračkom spisku, da li su rešenja na osnovu kojih se te promene vrše pravno valjana, kako se spisak ažurira, ko ima ovlašćenje da vrši izmene i da li su postupci ažuriranja pravilni i bezbedni.

Jedna od važnih nadležnosti Komisije jeste i da prati statistička kretanja u biračkom spisku, upoređuje podatke iz različitih evidencija i utvrđuje da li postoje nepravilnosti, neusklađenosti ili drugi problemi koji mogu uticati na tačnost biračkog spiska.

Komisija može da inicira, koordinira i nadzire terensku kontrolu birača, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove, kada se na osnovu analiza pokaže da je takva provera potrebna.

Ako utvrdi nepravilnosti, Komisija može da podnese zahtev nadležnom ministarstvu da se te nepravilnosti otklone. Takođe, ako postoje osnovi sumnje da je došlo do kršenja zakona, Komisija može da podnese zahtev za pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti pred nadležnim organima.

Komisija razmatra i primedbe građana koje se odnose na pitanja iz njene nadležnosti, donosi periodične izveštaje o stanju biračkog spiska, kao i izveštaj o obavljenoj reviziji biračkog spiska, sa preporukama za unapređenje njegovog vođenja i ažuriranja.

Pored toga, Komisija prati da li nadležni organi postupaju po njenim preporukama, inicira saradnju institucija, predlaže izmene propisa kada je to potrebno i učestvuje u edukaciji službenika i građana u vezi sa ažuriranjem biračkog spiska.

Važno je naglasiti da Komisija ne vodi neposredno birački spisak i ne odlučuje sama o upisu, brisanju ili izmeni podataka o biračima, već vrši reviziju, kontrolu, analizu i nadzor, a nadležnim organima upućuje zahteve, preporuke i inicijative radi otklanjanja uočenih nepravilnosti.

 

Da li Komisija može direktno da me upiše ili izbriše iz JBS?

Ne. Komisija ne može direktno da upiše birača u Jedinstveni birački spisak, niti da ga iz njega izbriše. Upis, brisanje, izmenu, dopunu ili ispravku podataka u biračkom spisku vrše organi koji su zakonom nadležni za vođenje i ažuriranje biračkog spiska. Do zaključenja biračkog spiska te promene vrši nadležna opštinska, odnosno gradska uprava, a nakon zaključenja biračkog spiska ministarstvo nadležno za poslove uprave, u skladu sa zakonom.

 

Svaka promena u biračkom spisku mora da se zasniva na odgovarajućem rešenju, kao što je rešenje o upisu, rešenje o brisanju ili rešenje o izmeni, dopuni ili ispravci podataka o biraču.

Uloga Komisije je nešto drugačija. Komisija vrši reviziju, analizu i kontrolu tačnosti i ažurnosti biračkog spiska. Ako u svom radu utvrdi nepravilnosti, Komisija može da zatraži od nadležnog organa da ih otkloni, kao i da preduzme druge mere iz svoje nadležnosti. Građanin koji smatra da nije upisan u birački spisak, da je neosnovano upisan ili brisan, ili da su njegovi podaci netačno upisani, treba da se obrati nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili ministarstvu nadležnom za poslove uprave kada je ono zakonom nadležno za vršenje promena u biračkom spisku.

 

Da li Komisija vrši terenske kontrole?

Komisija može da inicira, koordinira i nadzire terensku kontrolu birača, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove.

Terenska kontrola se sprovodi kada se na osnovu analiza biračkog spiska proceni da je potrebno proveriti tačnost određenih podataka. Članovi i zamenici članova Komisije imaju pravo da prisustvuju takvoj kontroli. Komisija, međutim, ne donosi neposredno rešenja o upisu, brisanju ili izmeni podataka u biračkom spisku. Ako se tokom kontrole utvrde nepravilnosti, Komisija može da zatraži od nadležnog organa da ih otkloni u skladu sa zakonom.

 

Kako se podnosi primedba Komisiji za reviziju JBS?

Primedba Komisiji podnosi se preko posebne elektronske forme objavljene na veb-prezentaciji Komisije, popunjavanjem formulara koji je dostupan, ili u pismenoj formi.

Primedba mora da sadrži: ime i prezime podnosioca primedbe, adresu njegovog prebivališta, registarski broj lične karte ili pasoša podnosioca, kratak opis podataka ili stanja u jedinstvenom biračkom spisku koje smatra nepravilnim ili drugih pojava iz nadležnosti Komisije na koje ukazuje.  Primedba može da sadrži i označenje adrese elektronske pošte za dostavu odluke i drugih akata ili dopisa Komisije. Uz primedbu mogu biti priložena dokumenta kojima se potkrepljuju izneti navodi.

 

Kako Komisija postupa po primedbama građana?

Nakon prijema primedbe, Komisija najpre proverava da li se primedba odnosi na pitanja koja su u njenoj nadležnosti, da li je razumljiva i da li sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati. Ako je primedba nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, podnosilac može biti pozvan da primedbu uredi u roku od tri dana od dana prijema takvog naloga. Ako primedba nije u nadležnosti Komisije, ako nije uređena u ostavljenom roku, ili ako sadrži uvrede, pretnje ili navode kojima se očigledno omalovažava rad državnih organa ili službenika, takva primedba se neće razmatrati.

Kada je primedba u nadležnosti Komisije, razumljiva je i sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, Komisija može da je dostavi organu na čiji se rad odnosi, radi izjašnjenja. Taj organ je dužan da se o primedbi izjasni u roku od osam dana od dana prijema. Komisija može, po potrebi, da zatraži dodatne informacije, dokumenta i drugi materijal u vezi sa primedbom od nadležnih organa Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, imalaca javnih ovlašćenja, kao i drugih pravnih i fizičkih lica.

Komisija primedbu razmatra, po pravilu, u roku od 30 dana od dana njenog podnošenja. Ako je radi razmatranja potrebno pribaviti izjašnjenje, dodatne podatke ili dokumenta od drugih organa ili lica, rok se računa od dana prijema poslednjeg traženog akta ili podatka. Ako je za postupanje potrebno duže vreme, podnosilac primedbe se o tome obaveštava. O postupanju po primedbi Komisija obaveštava podnosioca, pismeno ili elektronskim putem, u zavisnosti od podataka koje je podnosilac ostavio prilikom podnošenja primedbe, osim ukoliko se podnosilac izjasnio da mu se obaveštenje o primedbi ne dostavlja.

Ako Komisija u postupku po primedbi utvrdi nepravilnost u radu organa vlasti, tom organu može uputiti preporuku za ispravku. Takva preporuka se uključuje i u izveštaj o reviziji biračkog spiska. Organ na koji se preporuka odnosi dužan je da postupi po preporuci u roku koji je propisan zakonom za oblast na koju se primedba odnosi.

Podnosilac koji je primedbu podneo preko elektronskog formulara dobija jedinstveni kod, pomoću koga može da proveri status svoje primedbe. Status može biti, na primer: primedba primljena, primedba u obradi, primedba vraćena na dopunu ili ispravku, primedba se neće razmatrati, Komisija postupa po primedbi ili postupljeno je po primedbi.

Važno je naglasiti da postupanje Komisije po primedbi ne znači da Komisija sama neposredno vrši upis, brisanje ili izmenu podataka u Jedinstvenom biračkom spisku. Ako se utvrdi da postoji nepravilnost, Komisija preduzima mere iz svoje nadležnosti i obraća se nadležnim organima radi njenog otklanjanja.

 

Koji je rok za postupanje po primedbi?

Komisija razmatra primedbu, po pravilu, u roku od 30 dana od dana njenog podnošenja, osim u slučaju da je potrebno duže vreme za odgovor.

Ako je za razmatranje primedbe potrebno da se prethodno pribavi izjašnjenje organa na čiji se rad primedba odnosi, ili je potrebno da se pribave dodatni podaci ili dokumenta od drugih organa ili lica, rok od 30 dana računa se od dana kada Komisija primi poslednji traženi akt ili podatak.

Ukoliko je zbog složenosti primedbe ili potrebe za dodatnim proverama potrebno duže vreme za postupanje, podnosilac primedbe će o tome biti obavešten.

 

Da li Komisija može da izrekne kazne?

Ne. Komisija ne izriče kazne građanima, službenicima, organima javne vlasti ili drugim licima.

Komisija nema ulogu suda ili prekršajnog organa koji odlučuje o odgovornosti i izriče sankcije. Uloga Komisije je da vrši reviziju, analizu i kontrolu tačnosti i ažurnosti Jedinstvenog biračkog spiska. Ako Komisija u svom radu utvrdi nepravilnosti ili postojanje osnova sumnje da je došlo do kršenja zakona, ona može da se obrati nadležnim organima, odnosno da podnese zahtev za pokretanje odgovarajućeg postupka.

Takođe, ako odgovorno lice u organu javne vlasti ne postupi u skladu sa zahtevima Komisije, Komisija može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv tog lica. O eventualnoj odgovornosti i kazni odlučuje nadležni organ u zakonom propisanom postupku.

 

Kako mogu da kontaktiram Komisiju?

Komisiju možete kontaktirati elektronskim putem, preko kontakt forme koja je dostupna na veb-prezentaciji Komisije: https://komisijazarevizijujbs.gov.rs/kontakt/48

Ako ste se Komisiji ranije obraćali istim povodom, potrebno je da prilikom ponovnog obraćanja navedete broj predmeta, ukoliko ga imate.

Ukoliko želite da podnesete primedbu u vezi sa pitanjima koja su u nadležnosti Komisije, potrebno je da koristite poseban formular za primedbe građana (videti iznad). Taj formular je namenjen za prijavu nepravilnosti koje se odnose na tačnost i ažurnost Jedinstvenog biračkog spiska. Ako ste već podneli primedbu, njen status možete proveriti preko posebne stranice za proveru statusa primedbe, korišćenjem podataka koje ste dobili prilikom podnošenja primedbe.

Na veb-prezentaciji Komisije dostupan je i imenik, u kome se nalaze adrese elektronske pošte članova i zamenika članova Komisije.