ЈЕДИНСТВЕНИ БИРАЧКИ СПИСАК
Шта је Јединствени бирачки списак?
Јединствени бирачки списак (ЈБС) је јавна исправа у којој се води јединствена евиденција свих држављана Републике Србије који имају бирачко право. Упис у ЈБС је услов за остваривање бирачког права. Бирач може бити само једном уписан у ЈБС.
У ЈБС уписују се лица која имају бирачко право, а након доношења одлуке о расписивању избора и малолетна лица која бирачко право стичу најкасније на дан избора. Бирача који није уписан у бирачки списак уписује општинска, односно градска управа до закључења списка, а од закључења па све до 72 часа пре дана избора Министарство надлежно за послове управе.
Ко има право да буде уписан у Јединствени бирачки списак?
У Јединствени бирачки списак могу бити уписани пунолетни и пословно способни држављани Републике Србије, тј. лица која имају бирачко право према месту пребивалишта, односно месту боравишта за интерно расељена лица. После расписивања избора уписују се и малолетна лица која бирачко право стичу најкасније на дан избора.
Право гласа има сваки пунолетан, пословно способан држављанин Републике Србије. Бирач има право да бира (активно бирачко право) и да буде биран (пасивно бирачко право). На локалним изборима активно и пасивно бирачко право има пунолетни држављанин који није лишен пословне способности и који има пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе у којој остварује изборно право.
Како могу да проверим да ли сам уписан у Јединствени бирачки списак?
Провера уписа у Јединствени бирачки списак може бити спроведена на три начина:
- електронски преко портала Министарства за државну управу и локалну самоуправу - https://upit.birackispisak.gov.rs/
- лично у општинској/градској управи по месту пребивалишта, уз личну карту ради идентификације;
- преко портала еУправа: https://euprava.gov.rs/biracko-mesto
Који органи су надлежни за вођење и ажурирање Јединственог бирачког списка?
За вођење Јединственог бирачког списка (ЈБС) надлежно је Министарство државне управе и локалне самоуправе. Део списка за подручје једне локалне самоуправе ажурира општинска, односно градска управа као поверени посао што обухвата упис, брисање, измене, допуне и исправке (по службеној дужности или на захтев грађана).
Након закључења бирачког списка: од закључења (15 дана пре дана избора) па све до 72 часа пре дана избора, промене у списку врши само Министарство за државну управу и локалну самоуправу.
Које податке могу да проверим у Јединственом бирачком списку?
На порталу еУправе https://euprava.gov.rs/jedinstvenibirackispisak могуће је проверити и поднети захтев за промену података у Јединственом бирачком списку. Подаци које можете да проверите и поднесете захтеве за измену су следећи:
- Лични подаци: ЈМБГ; име и презиме; име једног од родитеља; име, презиме и име једног од родитеља на језику националне мањине; датум рођења; место рођења
- Подаци о пребивалишту: општина; насељено место; улица; кућни број; додатак кућног броја (слово); број улаза; број спрата; број стана
- Подаци о боравишту (за интерно расељена лица): општина; насељено место; улица; кућни број; додатак кућног броја (слово); број улаза; број спрата; број стана
На интернет сајту https://upit.birackispisak.gov.rs/, уношењем ЈМБГ и броја личне карте може да се провери презиме, име родитеља и име бирача, као и бирачко место на председничким/парламентарним изборима односно бирачко место на локалним/покрајинским изборима.
Шта да радим ако моји подаци у Јединственом бирачком списку нису тачни?
Можете поднети захтев за промену (измену или исправку) општинској/градској управи по месту пребивалишта или електронски преко портала еУправа. Свака промена мора да се заснива на подацима из матичних књига, других службених евиденција и јавних исправа (извод из матичне књиге, лична карта, уверење о држављанству и сл.). О захтеву се одлучује у року од 24 часа од пријема.
Захтев се може поднети до закључења бирачког списка, а он се закључује решењем Министарства 15 дана пре дана избора. И након закључења, најкасније до 72 часа пре дана избора, упис и промене може извршити Министарство државне управе и локалне самоуправе. О свакој промени у бирачком списку доноси се решење. На решење управе може се уложити жалба Министарству у року од 24 часа од пријема решења, а против решења Министарства може се поднети тужба Управном суду, такође у року од 24 часа.
ПРЕБИВАЛИШТЕ И БОРАВИШТЕ
Која је разлика између пребивалишта и боравишта?
Према важећим прописима у Републици Србији „пребивалиште је место у коме се грађанин настанио са намером да у њему стално живи, односно место у коме се налази центар његових животних активности, професионалних, економских, социјалних и других веза које доказују његову трајну повезаност с местом у коме се настанио”.
Дакле, пребивалиште је место где грађанин стално и стварно живи — где му је „центар живота“, посао, породица, стан или кућа у којима стварно станује.
Са друге стране, често се дешава да грађанин због школовања, запослења, здравствених и других личних или породичних разлога мора да борави – живи ван свог пребивалишта. Ако је период живљења ван пребивалишта из тих разлога дужи од 90 дана, онда говоримо о боравишту.
Према томе, суштинска разлика између пребивалишта и боравишта је у „намери сталног живљења” – код пребивалишта та намера постоји, док је код боравишта намера да се на том месту привремено живи, док трају околности због којих се грађанин налази ван пребивалишта.
Када сам дужан/на да пријавим промену пребивалишта?
Грађанин је дужан да полицијској управи/станици пријави своје пребивалиште у року од осам дана од дана настањења на адреси на којој пријављује пребивалиште.
Пријава пребивалишта за малолетно лице подноси се у року од три месеца од његовог рођења, односно осам дана од дана настањења на адреси на којој пријављује пребивалиште.
Пријава пребивалишта за лице без пословне способности подноси се у року од осам дана од дана настањења на адреси на којој се пријављује пребивалиште.
Према томе, општи рок за пријављивање пребивалишта је 8 дана од дана настањења на адреси пребивалишта.
Како се пријављује ново пребивалиште?
Најлакши и најбржи начин за пријаву пребивалишта је лични одлазак у надлежну полицијску станицу (по новој адреси) и подношење пријаве.
Ако је грађанин старији од 16 година, са собом носи важећу личну карту и доказ да има право да станује или користи стан/кућу на тој адреси (нпр. лист непокретности, уговор о продаји, уговор о закупу и слично).
За дете млађе од 16 година пријаву подносе родитељи, односно старатељи, уз прилагање извода из матичне књиге рођених.
Пријава се може поднети и електронски и сматра се уредном ако је поднета са личном картом која поседује квалификовани електронски сертификат за дигитално потписивање. Дакле, валидан је само дигитални сертификат који је издао МУП Републике Србије.
Како се одјављује пребивалиште?
Постоје две врсте одјаве пребивалишта:
Прва се односи на ситуацију у којој се пријављује ново пребивалиште на територији Републике Србије и тада пријава пребивалишта на новој адреси становања уједно значи и одјаву претходног пребивалишта – одјава се врши аутоматски у систему и грађанин нема никакву обавезу у том смислу.
Друга врста одјаве пребивалишта се врши ако се грађанин исељава из Републике Србије у иностранство, дакле када одлази из Републике Србије у иностранство са намером да тамо трајно борави и живи.
Да ли морам да пријавим привремени боравак у другом месту?
Ако у неком месту борави дуже од 90 дана ван свог пребивалишта, грађанин је дужан да пријави боравиште у том месту, у року од 8 дана од доласка. Та пријава временски важи онолико колико се наведе, а највише 2 године, после чега мора поново да се обнови, ако за тим и даље има потребе.
Ако се ван пребивалишта привремено борави краће од 90 дана, онда не постоји обавеза пријаве такве чињенице (боравка).
Шта ако живим на адреси на којој нисам пријављен/а и које су последице непријављивања промене адресе?
Такво поступање је противно прописима и може проузроковати већи број проблема.
Пре свега, грађанин постаје „недоступан” државним органима који воде поступак у коме је он странка. То значи да му се неће правилно достављати одлуке и други акти у поступку, што може имати за последицу немогућност остварења или губитак појединих права.
Такође, може му се „пасивизирати” адреса важећег пребивалишта (на коме заиста не живи) – што за њега ствара нове обавезе.
Са друге стране, грађанин може трпети штетне последице предузимања појединих радњи надлежних државних органа према лицима која су пријављена на тој адреси, а неће моћи да се правно ваљано заштити од тога (на пример, у случају пописа у поступку извршења).
На крају, али не и најмање битно, такво поступање представља прекршај из чл. 27 ст. 1 тач. Закона о пребивалишту и боравишту грађана, за који се грађанину може изрећи новчана казна од 10.000 до 50.000 динара.
Где могу проверити колико је лица пријављено на мојој адреси?
Не постоји јавно доступан сервис који пружа ову информацију.
Грађанин се може обратити писменим захтевом полицијској управи/станици по месту пребивалишта и затражити податак о свим лицима која су пријављена на његовој адреси.
Како одјавити (пасивизирати) лице са своје адресе?
Прописи у Републици Србији не познају институт одјаве неког лица са адресе, на захтев власника куће (стана) или надлежног државног органа.
У случају да је на адреси пребивалишта или боравишта грађанина пријављено и лице које ту не живи, грађанин (по правилу власник непокретности) може поднети писмени захтев полицијској управи/станици да изврши проверу чињенице сталног становања, односно привременог боравка на тој адреси. Ако утврди да пријављено лице не станује на адреси на којој има пријављено пребивалиште, односно боравиште или ако утврди да је приликом пријаве пребивалишта, односно боравишта дао неистините податке, надлежни орган доноси решење којим му „пасивизира адресу” пребивалишта, односно боравишта.
Дакле, пасивизација адресе има, суштински, исто дејство као и одјава пребивалишта, јер за државне органе, као и имаоце јавних овлашћења у Републици Србији, то значи да лице нема уредно и законито пребивалиште.
ЈЕДИНСТВЕНИ БИРАЧКИ СПИСАК / КОМИСИЈА ЗА РЕВИЗИЈУ, ВЕРИФИКАЦИЈУ И КОНТРОЛУ ТАЧНОСТИ И АЖУРИРАЊА ЈЕДИНСТВЕНОГ БИРАЧКОГ СПИСКА
Шта је Комисија за ревизију ЈБС?
Комисија за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања Јединственог бирачког списка, како гласи њен пун назив, је самостално и независно тело чији је задатак да провери квалитет, тачност и ажурност Јединственог бирачког списка.
Ревизија бирачког списка подразумева анализу и оцену тога колико је бирачки списак тачан, поуздан и ефикасно вођен, као и да ли постоје недостаци које је потребно отклонити.
Комисија је основана почетком 2026. године након усвајања измена и допуна Закона о јединственом бирачком списку. Чини је 10 чланова и заменика чланова именованих од стране Народне скупштине на мандат од пет година: пет чланова и заменика предложиле су посланичке групе парламентарне већине, три члана и заменика члана предложиле су опозиционе посланичке групе, а два члана и заменика члана предложила су удружења грађана.
Које су надлежности Комисије?
Комисија има надлежност да спроводи ревизију Јединственог бирачког списка, односно да проверава тачност, ажурност и поузданост података који се у њему воде.
У том циљу, Комисија анализира податке из бирачког списка, као и податке из других службених евиденција које су важне за вођење бирачког списка, као што су матичне књиге, евиденције пребивалишта и боравишта грађана и друге повезане евиденције.
Комисија такође анализира на који начин се врше промене у бирачком списку, да ли су решења на основу којих се те промене врше правно ваљана, како се списак ажурира, ко има овлашћење да врши измене и да ли су поступци ажурирања правилни и безбедни.
Једна од важних надлежности Комисије јесте и да прати статистичка кретања у бирачком списку, упоређује податке из различитих евиденција и утврђује да ли постоје неправилности, неусклађености или други проблеми који могу утицати на тачност бирачког списка.
Комисија може да иницира, координира и надзире теренску контролу бирача, у сарадњи са министарством надлежним за унутрашње послове, када се на основу анализа покаже да је таква провера потребна.
Ако утврди неправилности, Комисија може да поднесе захтев надлежном министарству да се те неправилности отклоне. Такође, ако постоје основи сумње да је дошло до кршења закона, Комисија може да поднесе захтев за покретање поступка за утврђивање одговорности пред надлежним органима.
Комисија разматра и примедбе грађана које се односе на питања из њене надлежности, доноси периодичне извештаје о стању бирачког списка, као и извештај о обављеној ревизији бирачког списка, са препорукама за унапређење његовог вођења и ажурирања.
Поред тога, Комисија прати да ли надлежни органи поступају по њеним препорукама, иницира сарадњу институција, предлаже измене прописа када је то потребно и учествује у едукацији службеника и грађана у вези са ажурирањем бирачког списка.
Важно је нагласити да Комисија не води непосредно бирачки списак и не одлучује сама о упису, брисању или измени података о бирачима, већ врши ревизију, контролу, анализу и надзор, а надлежним органима упућује захтеве, препоруке и иницијативе ради отклањања уочених неправилности.
Да ли Комисија може директно да ме упише или избрише из ЈБС?
Не. Комисија не може директно да упише бирача у Јединствени бирачки списак, нити да га из њега избрише. Упис, брисање, измену, допуну или исправку података у бирачком списку врше органи који су законом надлежни за вођење и ажурирање бирачког списка. До закључења бирачког списка те промене врши надлежна општинска, односно градска управа, а након закључења бирачког списка министарство надлежно за послове управе, у складу са законом.
Свака промена у бирачком списку мора да се заснива на одговарајућем решењу, као што је решење о упису, решење о брисању или решење о измени, допуни или исправци података о бирачу.
Улога Комисије је нешто другачија. Комисија врши ревизију, анализу и контролу тачности и ажурности бирачког списка. Ако у свом раду утврди неправилности, Комисија може да затражи од надлежног органа да их отклони, као и да предузме друге мере из своје надлежности. Грађанин који сматра да није уписан у бирачки списак, да је неосновано уписан или брисан, или да су његови подаци нетачно уписани, треба да се обрати надлежној општинској, односно градској управи, или министарству надлежном за послове управе када је оно законом надлежно за вршење промена у бирачком списку.
Да ли Комисија врши теренске контроле?
Комисија може да иницира, координира и надзире теренску контролу бирача, у сарадњи са министарством надлежним за унутрашње послове.
Теренска контрола се спроводи када се на основу анализа бирачког списка процени да је потребно проверити тачност одређених података. Чланови и заменици чланова Комисије имају право да присуствују таквој контроли. Комисија, међутим, не доноси непосредно решења о упису, брисању или измени података у бирачком списку. Ако се током контроле утврде неправилности, Комисија може да затражи од надлежног органа да их отклони у складу са законом.
Како се подноси примедба Комисији за ревизију ЈБС?
Примедба Комисији подноси се преко посебне електронске форме објављене на веб-презентацији Комисије, попуњавањем формулара који је доступан, или у писменој форми.
Примедба мора да садржи: име и презиме подносиоца примедбе, адресу његовог пребивалишта, регистарски број личне карте или пасоша подносиоца, кратак опис података или стања у јединственом бирачком списку које сматра неправилним или других појава из надлежности Комисије на које указује. Примедба може да садржи и означење адресе електронске поште за доставу одлуке и других аката или дописа Комисије. Уз примедбу могу бити приложена документа којима се поткрепљују изнети наводи.
- Формулар за достављање примедби доступан је овде: https://komisijazarevizijujbs.gov.rs/primedba/530/formular-za-primedbe-gradjana-u-vezi-sa-pitanjima-koja-su-u-nadleznosti-komisije-.php
- Уколико желите примедбу да пошаљете писаним путем, то можете учинити поштом, слањем примедбе са свим потребним елементима на адресу: Комисија за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања Јединственог бирачког списка, Краља Милана 14, 11000 Београд, са назнаком „Примедба у вези са питањима која су у надлежности Комисије“.
Како Комисија поступа по примедбама грађана?
Након пријема примедбе, Комисија најпре проверава да ли се примедба односи на питања која су у њеној надлежности, да ли је разумљива и да ли садржи све што је потребно да би се по њој могло поступати. Ако је примедба неразумљива или не садржи све што је потребно да би се по њој могло поступати, подносилац може бити позван да примедбу уреди у року од три дана од дана пријема таквог налога. Ако примедба није у надлежности Комисије, ако није уређена у остављеном року, или ако садржи увреде, претње или наводе којима се очигледно омаловажава рад државних органа или службеника, таква примедба се неће разматрати.
Када је примедба у надлежности Комисије, разумљива је и садржи све што је потребно да би се по њој могло поступати, Комисија може да је достави органу на чији се рад односи, ради изјашњења. Тај орган је дужан да се о примедби изјасни у року од осам дана од дана пријема. Комисија може, по потреби, да затражи додатне информације, документа и други материјал у вези са примедбом од надлежних органа Републике Србије, јединица локалне самоуправе, ималаца јавних овлашћења, као и других правних и физичких лица.
Комисија примедбу разматра, по правилу, у року од 30 дана од дана њеног подношења. Ако је ради разматрања потребно прибавити изјашњење, додатне податке или документа од других органа или лица, рок се рачуна од дана пријема последњег траженог акта или податка. Ако је за поступање потребно дуже време, подносилац примедбе се о томе обавештава. О поступању по примедби Комисија обавештава подносиоца, писмено или електронским путем, у зависности од података које је подносилац оставио приликом подношења примедбе, осим уколико се подносилац изјаснио да му се обавештење о примедби не доставља.
Ако Комисија у поступку по примедби утврди неправилност у раду органа власти, том органу може упутити препоруку за исправку. Таква препорука се укључује и у извештај о ревизији бирачког списка. Орган на који се препорука односи дужан је да поступи по препоруци у року који је прописан законом за област на коју се примедба односи.
Подносилац који је примедбу поднео преко електронског формулара добија јединствени код, помоћу кога може да провери статус своје примедбе. Статус може бити, на пример: примедба примљена, примедба у обради, примедба враћена на допуну или исправку, примедба се неће разматрати, Комисија поступа по примедби или поступљено је по примедби.
Важно је нагласити да поступање Комисије по примедби не значи да Комисија сама непосредно врши упис, брисање или измену података у Јединственом бирачком списку. Ако се утврди да постоји неправилност, Комисија предузима мере из своје надлежности и обраћа се надлежним органима ради њеног отклањања.
Који је рок за поступање по примедби?
Комисија разматра примедбу, по правилу, у року од 30 дана од дана њеног подношења, осим у случају да је потребно дуже време за одговор.
Ако је за разматрање примедбе потребно да се претходно прибави изјашњење органа на чији се рад примедба односи, или је потребно да се прибаве додатни подаци или документа од других органа или лица, рок од 30 дана рачуна се од дана када Комисија прими последњи тражени акт или податак.
Уколико је због сложености примедбе или потребе за додатним проверама потребно дуже време за поступање, подносилац примедбе ће о томе бити обавештен.
Да ли Комисија може да изрекне казне?
Не. Комисија не изриче казне грађанима, службеницима, органима јавне власти или другим лицима.
Комисија нема улогу суда или прекршајног органа који одлучује о одговорности и изриче санкције. Улога Комисије је да врши ревизију, анализу и контролу тачности и ажурности Јединственог бирачког списка. Ако Комисија у свом раду утврди неправилности или постојање основа сумње да је дошло до кршења закона, она може да се обрати надлежним органима, односно да поднесе захтев за покретање одговарајућег поступка.
Такође, ако одговорно лице у органу јавне власти не поступи у складу са захтевима Комисије, Комисија може да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка против тог лица. О евентуалној одговорности и казни одлучује надлежни орган у законом прописаном поступку.
Како могу да контактирам Комисију?
Комисију можете контактирати електронским путем, преко контакт форме која је доступна на веб-презентацији Комисије: https://komisijazarevizijujbs.gov.rs/kontakt/48
Ако сте се Комисији раније обраћали истим поводом, потребно је да приликом поновног обраћања наведете број предмета, уколико га имате.
Уколико желите да поднесете примедбу у вези са питањима која су у надлежности Комисије, потребно је да користите посебан формулар за примедбе грађана (видети изнад). Тај формулар је намењен за пријаву неправилности које се односе на тачност и ажурност Јединственог бирачког списка. Ако сте већ поднели примедбу, њен статус можете проверити преко посебне странице за проверу статуса примедбе, коришћењем података које сте добили приликом подношења примедбе.
На веб-презентацији Комисије доступан је и именик, у коме се налазе адресе електронске поште чланова и заменика чланова Комисије.